Nikola Živanov 1934–2018

TATA,ja i dalje čekam, kad čujem tvoju pesmu,kad čujem da se otvara tvoja kapija ,pogledom te tražim ,očekujem.Zamišljam da izneseš klupu, da je kapija uvek otvorena, da ti si tu i čekaš Nađu iz škole.Zamišljam kako sa Ilijom šutiraš loptu na golove koje ste sami ciglom napravili.Vodio bi ga ti na treninge u tvoj BSK.Zamišljam da mu pokazuješ taktove na harmonici, to si mnogo želeo da bar on želi da svira kao ti.Samo on i ima tvoje talente i osećanja kako za fudbal tako i za harmoniku.Znam da si ponosan i da nas paziš sa tvog nebeskog prostranstva.Ostale su lepe priče,sećanja,tapšu me i dalje po leđima da se osvrnem i gledam,pogledom te tražim i čekam.Opet sanjam boje i čekam tebe da pričamo o tom daru koji smo zajedno imali,da pijemo kafu i da se smejemo.Da ti pravim šnenokle i pričamo o istoriji.Žao mi je što nisi sačekao da probaš tvoju omiljenu riblju čorbu, sad je savršeno kuvam,uživao bi.Prolazi vreme,koje ništa ne leči.Lečim se sama,gledam slike i,plačem i opet zamišljam i čekam... Tvoja Lidija