Nikola Živanov 1934–2018

TATA,sedam godina gaziš nebeskim životom,nadam se da ima lepih boja kao što smo ti i ja sanjali.Voleli smo oboje da pričamo o tom nebeskom svetu,zvezdama i pojavama.Fale mi priče,razgovor o istoriji.Nedostaje mi da mi skuvaš onu tvoju retku kafu, prijala bi i takva, samo da sedimo zajedno.Zbog tebe sam i gramofon koristila ,puštala ti ploču sa određenom pesmom ,ti sviraš harmoniku ,hvataš ton a ja nanovo tu istu pesmu puštam.,tako dok ne uhvatiš i zapamtiš celu.To naše druženje mi fali, nije bilo dovoljno, Mnogo smo radili, jurili i nismo dovoljno vremena zajedno proveli.Sve to fali,nedostaje.Ostavio si nešto napisano, sad vodim borbu sa rođenim za nešto tvoje, a i ja sam tvoja tata.Neko je čekao da odeš, a ja bih da si zauvek tu.Volela bih da probaš moju riblju čorbu, koju si oduvek obožavao.Nedostaješ Nađi najviše, tvoje mezimče.Ilija te pominje , seća te se da imaš belu kosu.Uživao bi sa njima, a sad čuvaj nas tata.Bodri nas i hrabri,pazi nas sa neba. Beskrajno te voli tvoja Lidija.