Двегодишна комеморација
Уште еднаш јоргованот процвета и помина, уште еднаш оревот ти лисна и се разграни пред куќата, но нема клупа кај што си седна, те нема. Сакав само уште малку да поразговарам, ми недостигаат детали за одредени ситуации, ми недостигаш. Се друго е таму. Надја ти пишува писма, и се допаѓаат твоите приказни. Илија вели дека си во рајот и прашува кога ќе се вратиш. Ме теши да не плачам, вели: Дедо ќе се врати со кола, не плачи. И гледам во небото, гледам во ѕвездите и чекам знак. Сакавте да гледате во ѕвездите. Испрати ми знак, трепкај, само за да знам дека си таму. Само да знаеш дека чуваш над нас, чуваш над нас. Пази над нас, чувај нè од алчност, зло, чуми, чувај нè. Не поминува ден да не мислам како си сега, ладно ли си, гладен ли си, заситен си? Сакавте мир, спокојство, благосостојба, да си ги видите старите, чекате што ќе ви кажат. Така тивко си замина во потрага по некои поубави моменти и одговори. Те сакам безусловно и многу патам, нема шанси да помине тагата. И повторно ќе засадувам цвеќиња и ќе уживам да ги негувам, потиснувајќи ја тагата.
Ќерката Лидија со семејството
Останати објави
Nikola Živanov (1934–2018)
ТАТО, седум години го газиш рајскиот живот, се надевам ...
Лидија Николиќ
Nikola Živanov (1934–2018)
ТАТО, уште чекам, кога ќе ја слушнам твојата песна, ког...
Лидија Николиќ
Nikola Živanov (1934–2018)
ТАТО, тато мој, чекам да дојде мај. И мај повторно таже...
Лидија Николиќ
Nikola Živanov (1934–2018)
Тато мој, уште еднаш ти лисна оревот, уште еднаш пурпур...
Ќерката Лидија со семејството
Nikola Živanov (1934–2018)
Тато, секој ден чекам да ја отвориш портата, да ја изва...
Ќерката Лидија со семејството
Објавете некролог или помен
Брзо и едноставно објавете спомен за вашите најблиски.