Радмила Миладиновић 1951–2017

Драга моја мајчице, да си жива, данас би прослављали диван дан, твој рођендан али пошто те нема, остаје ми само сећање и велика туга... Данас, када је требао бити један леп дан, ја сам ти тужна, најтужнија. ТЕБЕ више нема МАЈКИЋ мој... Велика туга, неописив бол у души. једна велика празнина у срцу... Драга моја мајчице, иако те нема више, сваки дан ти захваљујем што сам уз твоју помоћ и несебичну љубав постала баш оваква каква јесам. Увек си ме учила да се борим, да будем јака, да идем даље, да корачам кроз овај не тако ружичаст живот, научила си ме како да живим и волим. Била си ми све, ослонац, највећа подршка и једини прави пријатељ у невољи. Љубим те и волим мајчице моја. Заувек ћеш остати у мом срцу, и у мојим мислима мајко моја...