Cenka Lezakov 1954–2015

Na nebu virtualnom rodila se zvezda, tiho kao sto obicno biva, puna zivota, nadahnuca, ljubavi, srece, htenja, pomoci, dobrocinstva. Kruzila je eterom do beskraja i uvek nazad do svih, nas, oko nas, koga god je poznavala imala se vracala, sakupila je mnoge jer je tako htela, volela, zelela, mnogi su je virtualno magnetno pored sebe imali, i sve od reda je bezgranicnom zauveknom ljubavlju darivala, obgrlila oko svojih skuta, nemogucenabrojanih klikova, fotosa, slova svih mora i planeta koliko ih god ima, portala, prijatelja listasa, i jos mnogih zivih oko sebe bez liste, davala je cunamicno velike iz sebe podrske, mada je to sama potrebovala a trazila nikada nije samo je iz sebe mora dobrote lila sve nas futurno nadom, zeljom, voljom punila, zemljotresno jake istraje za sve oko sebe je imala, puneci svakoga dobrim vibracijama, cistom, nesebicno darivanom, energijom koju je i sama potrebovala nikada molila, trazila. Volela je sve ljubalju neizmerenoj Cecinskoj, porodicu, unuke, sve prijatelje sveta koliko god ih ima a mnogo ih ima, imace...Na nebu ostala je zauvekno rodjena zvezda dobrote, ljubavi, nade, podrske, istraja, dobrih vibracija i svima svih najboljih futurnih zelja. Neka ti je sve lako ono sto ti je tesko bilo Draga Ceco. F.H