Nikola Arsa Živanov
(1934 - 2018)

Živeo/la u: Beograd,Borča, Srbija

Preminuo/la: 30.5.2018 god.

Datum sahrane:

Mesto sahrane:

Šestogodišnji pomen

TATA,ja i dalje čekam, kad čujem tvoju pesmu,kad čujem da se otvara tvoja kapija ,pogledom te tražim ,očekujem.Zamišljam da izneseš klupu, da je kapija uvek otvorena, da ti si tu i čekaš Nađu iz škole.Zamišljam kako sa Ilijom šutiraš loptu na golove koje ste sami ciglom napravili.Vodio bi ga ti na treninge u tvoj BSK.Zamišljam da mu pokazuješ taktove na harmonici, to si mnogo želeo da bar on želi da svira kao ti.Samo on i ima tvoje talente i osećanja kako za fudbal tako i za harmoniku.Znam da si ponosan i da nas paziš sa tvog nebeskog prostranstva.Ostale su lepe priče,sećanja,tapšu me i dalje po leđima da se osvrnem i gledam,pogledom te tražim i čekam.Opet sanjam boje i čekam tebe da pričamo o tom daru koji smo zajedno imali,da pijemo kafu i da se smejemo.Da ti pravim šnenokle i pričamo o istoriji.Žao mi je što nisi sačekao da probaš tvoju omiljenu riblju čorbu, sad je savršeno kuvam,uživao bi.Prolazi vreme,koje ništa ne leči.Lečim se sama,gledam slike i,plačem i opet zamišljam i čekam... Tvoja Lidija

Trogodišnji pomen

Tata moj,još jednom je olistao tvoj orah,još jednom je ljubičasti jorgovan procvetao u tvom dvorištu, ali nema ko da otvori kapiju, iznese klupu.Sad su otvorene neke nove rane, jednom si ostavio nešto napisano što je pokrenulo nove boli.Sad mi je srce raspalo u paramparčad, a tebe nema da ih sakupiš bar delimično. Da mi srce sastaviš da mi objasniš i kažeš sve.Ne boli što te više nema, bole me suze,bole nedorečene situacije,.Nedostaju mi razgovori,nedostaju mi lepe priče o našoj Borči.Opet je na tvoj imendan svirala u Borči harmonika,ali ne iz tvojih ruku.Tako ide pesma,.oči su ogledalo duše, jer se duša u očima krije'...A moje oči gledaju u sve tvoje,ne dam da se razvuče,rasipa,ne dam,ne može,ali tata i ja sam tvoja.Opet moje oči plaču i gledaju kad će se otvoriti kapija, čekam da dođeš na kafu i keksiće.Nađa i Ilija te traže,ona ti piše čestitke i poklone donosi još uvek.Sve nam to zajedničko nedostaje,volimo te i čuvamo u duši.Pazi na nas,čuvaj nas,trepni kroz sjaj zvezde...

Godišnji pomen

Tata, svaki dan čekam da otvoriš kapiju, izneseš klupu. Prošetaš dvorištem, da pijemo kafu.Čekam da čujem još neku lepu priču iz istorije, čekam.Jorgovan ti procvetao i prošao, a tebe nema.Otvorio si sebi neka nova vrata, a ovde mi je previše tužno, fališ mnogo.Nađa i Ilija te traže često, pa se svi trgnemo, bolno.Mislila sam da sam jaka kao uvek, ali za ovu bol baš i nisam. Godišnji pomen obeležićemo 26.05.2019. u 11.30h na Starom groblju u Borči.

Četvorogodišnji pomen

TATA.moj tata čekam maj da dođe. A maj opet tužan,procvetao tvoj jorgovan,olistao tvoj orah.Tužan maj,svirala harmonika na tvoj imendan.Oči ogledalo duše opet plaču.Ne boli me rastanak,boli taj zagrljaj koji je bio poslednji baš u maju.Ilija mi kaže ne plači mama, vratiće se deda autom sa neba, ne brini, Nađa tiho pati, piše ti čestitke, donosi poklone sa ekskurzije. Tužan maj, fališ mi beskonačno, fališ! Bole sve reči koje se trudim da zauvek pamtim. Bole me uspomene, koje me tapšu po leđima i teraju ma da stalno gledam unazad. Ne boli me rastanak, boli KRAJ. Tvoja ćerka Lidija sa porodicom.

Dvogodišnji pomen

Još jednom je procvetao jorgovan i prošao,još jednom je olistao i razgranao tvoj orah ispred kuće,ali nema klupe gde si sedeo, nema te. Samo sam htela da još malo popričamo, fale mi detalji pojedinih situacija, fališ mi ti. Sve je drugo tu. Nađa ti piše pisma, fale joj tvoje priče. Ilija kaže da si na nebu i pita kad ćeš se vratiti. Teši me da ne plačem, kaže: vratiće se deda autom, nemoj da plačeš. A ja gledam u nebo, gledam zvezde i čekam neki znak. Ti si voleo da gledaš zvezde. Pošalji mi neki znak, treptaj, samo da znam da si tu. Samo da znam da nas čuvaš, bdiš nad nama. Pazi nas, čuvaj nas pohlepe, zla, pošasti, čuvaj nas. Ne prođe dan da ja ne pomislim kako ti je sad, da li ti je hladno, da li si gladan, jesi li zadovoljan? Želeo si mir, spokoj, blagostanje, da vidiš tvoje stare, čekaš šta će ti reći. Tako si tiho i otišao u potrazi za nekim lepšim trenucima i odgovorima. Volim te bezuslosvno i baš mnogo patim, nikako da prođe tuga. A ja ću opet posaditi cveće i uživati da ga negujem, da potisnem tugu.