LatinicaЋирилицаEnglish

Josip Broz Tito


Josip Broz Tito

Rođen je 1892.godine u Kumrovcu a umro je u Ljubljani 1980.godine. Bio je vođa partizanskog pokreta. Njegov otac Franjo je poreklom bio Hrvat, a majka Marija je poreklom bila iz Slovenije. Po završetku osnovne škole u Kumrovcu, Josip Broz je izučio bravarski zanat u Sisku. Preselio se u Zagreb, zaposlio i učlanio u Socijal-demokratsku stranku Hrvatske i Slovenije. Zbog učestvovanja u štrajkovima protiv Ugarske, jedno vreme je bio bez posla, ali je tokom dve godine radio u Nemačkoj i Austrougraskoj.

1913.godine je regrutovan u carski puk u Beču, a zatim u odrambeni puk u Zagrebu. Ovu priliku je iskoristio da bi završio i na kraju i dobio čin vodnika. U Prvom svetskom ratu ratovao je na strani Austrougarske. Zbog svojih stavova zatvoren je bio u Petrovaradinskoj tvrđavi ali je kasnije prebačen na ruski front gde je bio ranjen, zarobljen i odveden u Rusiju. Čitao je boljševičku literaturu, radio kao prevodilac ali zbog previšeg štićenja zarobljenika doživeo je šibanje i tamnicu. Oslobođen je od strane radnika tokom februarske revolucije. U Rusiji ostaje i posle rata a onda postaje i član Internacionalne crvene garde da bi se 1920.godine vratio u Zagreb, zaposlio u fabrici i učlanio u Sindikat i KPJ. Nedugo zatim, postaje član Mesnog komiteta KPJ za Zagreb a u Kraljevinu SHS dolazi 1923.godine i kao komunista bavi se revolucionarnim radom.

1928.godine u nemirima posle ubistva Stjepana Radića, kao već poznati komunista, uhapšen je a u njegovom stanu su pronađene bombe, pištolji i komunistička literatura. Na takozvanom "bombaškom procesu" osuđen je na 5 godina robije koje je izdržavao u Mariboru. Nakon izlaska iz zatvora, otišao je u Beč ( tada je uzeo pseudonim Tito) i Sovjetski Savez – Moskvu (pod pseudonimom Valter). 1934.godine je kooptiran za člana Politbiroa CK KPJ a ubrzo je i preuzeo rukovođenje KPJ-a da bi 1940.godine bio ponovo izabran za generalnog sekretara partije. Naredne godine je došao u Srbiju gde je radio na podizanju ustanka i tokom rata bio vođa Narodnooslobodilačkog partizanskog pokreta otpora. Napad Nemačke na Jugoslaviju je doveo da Tito u Zagrebu osnuje Vojni komitet koji bi pružao otpor silama a 23. juna 1941.godine odlučeno je u Beogradu da se digne ustanak protiv okupatora. Nekoliko dana kasnije, Vojni komitet je prerastao u Glavni štab NOP Jugoslavije, a za komandanta je izabran Tito. 28.juna je obrazovan u Valjevu prvi partizanski odred. Za početak ratnih operacija je izabrana zapadna Srbija zbog brdovitog terena. U jesen partizanski odredi su brojali 25 000 boraca, a pod njihovom vlašću našlo se 2/3 teritorije. Na oslobođenoj teritoriji osnovana je Užička republika u kojoj je formirana vojna i civilna vlast. Ali, Nemci su se još uvek držali u Kraljevu, Kragujevcu, Valjevu... 19.septembra su se u Struganiku sastali Tito i Draža ( vođa četničkog pokreta). Tito je insistirao na aktivnijoj borbi protiv okupatora ali su zbog prevelikih razlika u ciljevima pregovori propali. Njihov drugi susret se odigrao 26. oktobra u Brajićima ali ni tada nisu ništa postigli.

Partizani su iz bitke na Neretvi i Sutjesci izašli kao pobednici a posle Titovih sastanaka sa Vinstonom Čerčilom i Josifom Staljinom uz pomoć Crvene armije partizani su oslobodili Beograd. Josip Broz je odlikovan Ordenom narodnog heroja.

Informacioni biro komunističkih i radničkih partija (IB) osnovan je krajem septembra 1947.godine u Poljskoj, uz učešće osam evropskih komunističkih partija, među kojima i jugoslovenske. Cilj ove organizacije bilo je usklađivanje ideoloških i političkih poteza. Za sedište Biroa određen je Beograd. Na svom drugom zasedanju u Bukureštu, juna 1948.godine, na inicijativu Staljina, donesena je Rezolucija o stanju u KPJ, u kojoj je jugoslovensko rukovodstvo na čelu sa Titom optuženo da je odstupilo od izgradnje socijalizma u zemlji i za neprijateljstvo prema SSSR kao i za špijunažu.

Tito postaje neprikosnoveni vođa a dokaz je pobeda na izborima 1945.godine i ukidanje monarhije kada je izabran za predsednika vlade od 1953-1980.godine i predsednika Jugoslavije. Posle završetka rata sledio je sovjetski model izgradnje društva a posle sukoba sa Staljinom, okrenuo se Zapadu. Ustavom iz 1974.godine Tita je Skupština SFRJ proglasila doživotnim predsednikom i predsednikom Saveza komunista Jugoslavije. Na inicijativu egipatskog predsednika Nasera, jugoslovenskog predsednika Tita i indijskog premijera Nehrua utvrđeni su principi Pokreta nesvrstanih zemalja. Septembra 1961.godine Jugoslavija je bila organizator i domaćin prvog velikog skupa nesvrstanih zemalja kome su prisustvovali predsednici država ili vlada 25 zemalja. Pokret je u narednim godinama rastao, a uloga Jugoslavije i njenog predsednika Tita bila je značajna. Posle završetka hladnog rata njegova uloga je smanjena. Danas Pokret nesvrstanih okuplja 118 država.

Josip Broz je od 1945.godine pa do svoje smrti 1980.godine bio vrhovni komandant Jugoslovenske narodne armije, vođa Komunističke partije i predsednik Jugoslavije. Pod njegovim vođstvom Jugoslavija je preživela teške unutrašnje i spoljne izazove i prošla kroz izuzetnu transformaciju. Savez komunista je bio jedina politička partija u državi. Javno političko neprijateljstvo još uvek se oštro kažnjavalo, ali pisana dela manje su podlegla cenzuri. Obični građani su mogli slobodno da putuju i žive u inostranstvu.
Josip Broz Tito je dobio mnogobrojna odlikovanja, što domaćih ali i stranih. Od domaćih tu su Orden narodnog heroja, Orden za hrabrost, Orden ratne zastave… Od stranih odlikovanja dobio je Orden pobede, Orden Legije časti veliki krst, Ratni krst 1939-1945…

U propagandi veličana je Titova uloga, lik i delo, koje je zakonom bilo zaštićeno. Gotovo u svim gradovima glavne ulice nosile su Titovo ime, u svim republikama po jedan grad nosio je Titovo ime, mnoge škole, fabrike i druge institucije nazivane su po Titu. Tako je 25.maj proglašen Titovim rođendanom i slavljen masovno kao Dan mladosti. O Titu su pevane pesme i snimani filmovi. Priređivani su mu masovni dočeci s putovanja. Narod je bio organizovan, počev od pionirske, omladinske, ženske i konačno partijske organizacije.
Njegovo omiljeno mesto za odmor su bili Brioni. Ženio se četiri puta. Ruskinjom, Nemicom, Slovenkom i na kraju Srpkinjom – Jovankom Budisavljević posle Broz.
Smrt velikog vođe i "najdražeg učitelja", kako se govorilo za Tita, 1980.godine označila je veliki prelom u razvitku jugoslovenske zajednice. Vest o njegovoj smrti u Ljubljani, u zemlji je izazvala sveopštu žalost. Reka ljudi odavala je poštu nekoliko dana, a njegova sahrana okupila je gotovo sve značajnije političare sveta. Josip Broz Tito sahranjen je na Dedinju, u " Kući cveća" 8 maja nakon što su Plavim vozom doveženi posmrtni ostaci. Sahrani je prisustvovalo 35 šefova država, 4 suverena, 24 premijera, 11 potpredsednika republika, i veliki broj stranih ministara, članova kraljevskih porodica i drugih zvaničnika.